Kada sam bio mali i išao u školu, bilo je nešto što baš nisam voleo. Čuveni prvi čas srpskog, posle raspusta. Stalno sam se nadao da “mozda ove godine toga neće biti”, ali sudbina je bila okrutna. Svake, ali bas svake, godine na tom prvom času iz srpskog, dobili bismo temu: “Moj najdraži doživljaj sa letnjeg raspusta”. I naravno, mora da bude na dve strane velike plave sveske  

Svaki put sam gledao onu nesretnu prvu stranu, pokušavajući da smislim šta bi trebalo da napišem. Ne zato sto nije bilo doživljaja, već zbog toga sto nisam znao da izaberem. Svi su mi nekako bili jednaki, svi su mi prijali, ni jedan nisam mogao, a ni želeo, da izdvojim.

I evo me opet… Septembar posle raspusta. Iako je ovaj put leto bilo više nego puno doživljaja, ovaj put nemam dilemu.  Najjači utisak na mene je ostavio naš donatorski Golf turnir, “AAH! 2009”. Kao što znate, ovo je treća godina da radimo takav turnir, i oni koji su bili, kažu da bio najbolji do sada.  Bio najbolji ili ne, uspeli smo da uradimo ono sto smo naumili, a to je da pomognemo nekom. Više o turniru saznaćete kada pročitate ovaj broj e-zina.