Tekst i fotografije: Miroslav Golubović

Veličanstveni hramovi u Angkoru su građeni između IX i XIII veka. Kmerska imperija je bila veoma moćna. Angkor je tada brojao milion stanovnika dok je, primera radi,  London imao dvadeset puta manje. Imperija se prostirala od Burme (danas Mjanmar) do Vijetnama.

Treba naglasiti da je sve hramove, nakon propasti imperije, džungla uništavala nekoliko stotina godina. Početkom prošlog veka je počelo raskrčavanje. Međutim, restauraciju je početkom sedamdesetih godina prekinuo građanski rat koji je trajao sve do 1993. godine.

Tri najveća i najlepša hrama su Angkor Vat, koji je ujedno najveća religijska građevina na svetu, neverovatan hram Bajon, sa 216 lica na fasadama i romantični Ta Prom, hram koji zarastao u korenje ogromnih stabala.
Ostao sam bez daha kada sam ugledao hram Angkor . Napravio ga je kralj Suriavarman II (Suryavarman II) posvetivši  ga hinduističkom bogu Višni. Tokom XIV veka Angkor Vat je postao budistički hram. Posetioci ulaze sa zapadne strane. Ceo kompleks okružuje jezero. Unutrašnjost je u dobroj meri sačuvana ali postoje delovi koji su srušeni.

Na zidovima centralnog hrama  je oslikna scena „Churning of the Ocean of Milk“ (Vrtloženje okeana mleka). U potpunosti sačuvana predstavlja borbu 88 bogova i 92 demona oko eliksira besmrtnosti. Centralna kula visine od 55 metara je u celosti sačuvana dok je kod bočnih kula visine 31 metar došlo do urušavanja. 

Angkor Tom (Angkor Thom) je praktično grad u gradu opasan zidom visokim šest, širokim osam a dugačkim 12 kilometara. Postoji pet kapija: severna, zapadna, južna, istočna i kapija Pobede. Na svakoj kapiji sa sve četiri strane je lik vladara Avalokitešvara. Kompleks je napravljen za vreme vladavine Džajavarmana VII (Jayavarman VII).

Fascinirao me je hram Bajon (Bayon). Stalno mi je u glavi bio refren pesme grupe EKV „Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda“. Na hramu je čak 216 ogromnih likova Avalokitešvara sa hladnim osmehom.Veruje se da je cilj ovih figura bilo stavljanje do znanja podanicima da ih kralj stalno posmatra! Brrrr.....

Ispustio sam dušu dok sam se popeo na hran Bafuon (Baphuon). Reastauracija je još uvek u toku. Gradnja hrama je započeta za vreme vladavine Suriajavarmana, a završio ga je Udajaditiavarman II (Udayadityavarman II). Pravi je izazov ponovo sastaviti ležećeg budu koji je uništen za vreme rata.

Terasa slonova je mesto na kome su se održavale parade za građanstvo. Možemo da prepustimo našoj mašti da vizualizuje dešavanja iz tog vremena. Ugledao sam jedan totalno srušeni hram koji me je po svojoj konstrukciji podsetio na brod. U njemu se igraju deca koja s vremena na vreme prose i prodaju suvenire i vodu. U blizini terase je danas mesto na kome se turisti odmaraju u mnogobrojnim, nazovimo ih, restoranima.

Posle obilaska nekoliko manjih i uglavnom razrušenih hramova put me je odveo u Ta Prom (Ta Prohm). Ovo bi bio više-manje običan budistički hram da priroda nije umešala svoje prste. Tokom perioda kada je Angkor bio zapušten džungla je „pojela“ mnoge hramove. Odlučeno je da se ovaj hram ne očisti od korenja neobične vrste drveća. Tako je, verovatno, vetar naneo seme drveća na zidove hrama iz koga su iznikla ogromna stabla sa veoma snažnim korenjem koje je prosto „zagrlilo“ sve što mu se našlo na putu. Šetnja hramom predstavlja svojevrsnu avanturu poput filma Tomb Raider čije su scene baš tu snimane. 

Na kraju dana sam se vratio u Angkor Vat kako bih gledao zalazak sunca. Očekivao sam da će biti manje turista nego šest sati ranije. Prevario sam se. Sada je bilo još više ljudi. Bilo je puno lokalaca koji su slikali sa porodicima ispred hrama koji je ponos njihove zemlje.

Kako stići?

Iz Bangkoka i mnogih drugih gradova jugoistočne azije ima direktnih letova do Siam Repa. Druga opcija je autobus iz Bangkoka ili Pnom Pena ali se ta vožnja preporučuje samo pravim avanturistima. Prvo se busom iz glavnog grada Tajlanda putuje oko četiri sata do granice sa Kambodžom. Prelaz preko je omogućen samo pešacima dok vozila mogu da prođu samo sa specijalnom dozvolom.

Potom se minibusom putnici prevoze do stanice oko koje nema ni jednog objekta. Sa nje kreću busevi kada se napune (što znači da možete satima da čekate) i taksi vozila. Bolje je rezervisati taksi vozilo još prilikom kupovine autobuske karte jer je tada cena niža.

Do Siam Repa se taksijem stiže za dva sata a busom četiri, pet ili šest.....

Kada je najbolje vreme za obilazak Angkora?

Od novembra do marta je sezona kada je su padavine minimalne. Sezona kiša je od juna od septembra pa nije preporučljivo boraviti u to doba ne samo u Angkoru već u celoj Jugoistočnoj Aziji.

Smeštaj...

U Siam Repu je izgrađeno tridesetak ogromnih hotelskih kompleksa sa četiri i pet zvezdice te za zahtevne turiste postoji veliki izbor. Za avanturiste u samom centru grada ima bezbroj malih hotela u kojima su sobe kvalitetne ali veoma jeftine, samo 6$. Ista takva soba u jednom od poznatijih beogradskih hotela košta između 60 i 80€. 

Kako provoditi vreme?

Jedini razlog zbog koga se dolazi u Siam Rep je obilažnje hramova u Angkoru. Čitav kompleks je ogroman te preporučujem da iznajmite rikšu (12$) ili taksi (20-25$) po danu. Cena ulaznice za kompleks hramova je: 1 dan – 20$, 3 dana 40$, 7 dana 60$ s tim što ulaznica za tri dana važi u jednoj nedelji (nije obavezno tri dana za redom), a sedam dana važi mesec dana. Obavezno unajmite vodiča koji će vam ispričati mnoge tajne i manje poznate informacije o hramu.

Postoji mogućnost da hramove obilazite na biciklu ali imajte u vidu da su hramovi međusobno udaljeni i po nekoliko kilometara te vožnja tokom vrelih letnjih dana može da bude veoma naporna.
Kambodža je veoma siromašna zemlja. Putna inrastruktura je u lošem stanju. Većinu mesta i gradova spajaju zemljani putevi. Stanovništvo je veoma siromašno što se može videti na svakom koraku. Mnoga domaćinstva nemaju struju jer se ista po visokoj ceni uvozi iz Tajlanda.